Penzioni finansijski plan

Državna (starosna) penzija u Srbiji

Trenutni penzioni sistem u Srbiji zasniva se na sistemu međugeneracijske solidarnosti. Šta to znači? Poslodavci uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje svojim zaposlenima i iz tog fonda isplaćuju se penzije aktuelnim penzionerima. Dakle, zaposleni taj novac ne mogu „sačuvati“ za svoje treće životno doba. Za isplatu naše, buduće, starosne penzije, trebalo bi da rade naša deca!

Sistem međugeneracijske solidarnosti, kako kaže jedan od članova Fiskalnog saveta, jeste najmanje loš sistem koji možemo imati u uslovima međugeneracijskog starenja. Sistem finansiranja socijalnog i penzionog osiguranja osmislio je Oto fon Bizmark sredinom 19. veka. Ovaj čuveni nemački kancelar još tada je ukazao na prednosti i mane ovog sistema. Prema njemu finansiranje penzionog fonda najbolje funkcioniše kada „sedam radnika radi za jednog penzionera“, a da je apsolutno neodrživ kada „četiri radnika rade za jednog penzionera“.

Ako se osvrnemo na našu prošlost, pre 150 godina prosečno se u Srbiji rađalo šestoro dece u porodici, a u 2020. godini taj prosek je 1,52. S obzirom na to da su se prethodnih godina povećali tzv. doprinosi za penzije (sa 22% na 24%, pa na 26%) i dalje se dosta novca izdvaja iz budžeta za isplatu starosnih penzija. Dakle, reforma penzionog sistema i državne penzije uopšte o kojoj se intenzivno priča u poslednjih 15 godina je neophodna, ali nikako da se desi.

Podsećanja radi, od 2020. godine ponovo je uvedena tzv. indeksacija državnih penzija, gde se penzije usklađuju korišćenjem „švajcarske formule“. Ova formula ne prati privredni rast direktno, ali vezuje rast penzija za rast plata. Istovremeno omogućava održivost budžeta uz poštovanje limita od 11% BDP za ukupne rashode za penzije.

Povećanje penzija o kome se često priča nije donelo dugoročnu korist penzionerima, jer njihove penzije nakon 2008. godine nisu pratile povećanje troškova života, a od kraja 2014. do novembra 2018. godine bile su čak i privremeno smanjene.

Kada možete ostvariti pravo na starosnu penziju?

Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju, zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje različite uslove u pogledu godina života i staža osiguranja, za muškarce i žene. Muškarci stiču pravo sa navršenih 65. godina života (i 15 godina staža osiguranja), a žene sa navršenih 63. godine i 2 meseca života (u 2021. godini). Ne zaboravite da se skoro svake godine starosne granice za odlazak u penziju pomeraju, na više…

Treba napomenuti da će se neko verovatno penzionisati ranije, usled nužde ili okolnosti. Ranijim odlaskom u penziju izgubićete deo pripadajuće penzije u zavisnosti od visine uplaćenih poreza i doprinosa. Treba dobro da razmislite šta možete sebi obezbediti ukoliko se oslonite samo na taj izvor prihoda u starosti…

Da li želite da sami odlučite kada ćete u penziju?

Vreme odlaska u penziju nije „zapisano u kamenu“. Možete otići u penziju kada god poželite, ali vaše zdravlje, finansijska situacija, poslovne prilike, individualna očekivanja i želje, finansijski planovi za penziju i potrebe vašeg partnera igraju veliku ulogu u ovome.

Ukoliko na vreme donesete odluku da vaš život u trećem životnom dobu neće zavisiti samo od starosne penzije i uplata novca na vaš tekući račun 5. i 20. u mesecu, na dobrom ste putu da budete finansijski i emocionalno spremni za ono što vas očekuje.

U jednom od naših blogova možete pročitati kako da u nekoliko koraka lakše ostvarite životne planove i kako da vam život u trećem životnom dobu bude lakši.

Kada je vreme za penzioni finansijski plan?

Odnosno, kada treba početi sa štednjom i planiranjem odlaska u penziju?

Jednom rečju – sada. U tri reči – u vašim dvadesetim. Što ranije kreirate lični penzioni finansijski plan i sprovedete zapisano u delo, vaš novac će imati više vremena da raste.

Zapravo, nikada nije kasno početi sa penzionim finansijskim planom. Čak iako nikada niste razmišljali o penziji, nemojte misliti da ste propustili šansu. Svaki dinar koji možete sada da investirate, vredeće vam mnogo više u nekom kasnijem trenutku. Investirajte strateški i nećete morati dugo da nadoknađujete propušteno.

Koliko će mi novca biti potrebno u penziji?

Invesiranje novca koji biste sutra koristili kao dodatni prihod uz starosnu penziju može vam pomoći da se finansijski pripremite za budućnost. Količina novca koja vam je potrebna za mirnije penzionerske dane zavisi od vaših trenutnih prihoda, troškova, ali i od toga šta mislite kako će se ti troškovi promeniti u penziji.

Trebalo bi da uzmete u obzir i sledeće:

• Kako se vaš životni standard u trećem životnom dobu ne bi drastično promenio, trebalo bi da nastavite da primate 70 do 90% vaših mesečnih primanja i tokom penzionerskih dana. Na primer, penzioner koji je prosečno mesečno zarađivao oko 1000 EUR pre odlaska u penziju, treba da očekuje da će mu biti potrebno između 700 i 900 EUR mesečno u penziji;
• Treba uzeti u obzir da će se u penziji verovatno povećati troškovi za zdravstvenu zaštitu, ali će se mnogi troškovi smanjiti (troškovi otplaćenih kredita i slično).

Ove cifre su od pomoći kada razmišljate o strategiji za život u budućnosti. Razmislite o tome kako želite da živite u penziji i dodajte bilo koji potencijalni izvor prihoda kojim možete da izdržavate sebe i svoje najbliže. Ovo može da podrazumeva dodatni fond za penziju, starosnu penziju, investicije, štednju ili očekivano nasledstvo.

Mi ćemo vam dati primer kako da kreiranjem penzionog finansijskog plana, kroz akcijski investicioni fond, obezbedite značajna novčana sredstva za dodatni izvor prihoda u penziji:

*Projekcija očekivane vrednosti investicije po isteku perioda investiranja je INFORMATIVNOG KARAKTERA i izračunata je sa očekivanim prosečnim prinosima na godišnjem nivou.

Šta iz prethodno navedenih primera možete zaključiti?

Ukoliko ste u vašim tridesetim, investirajući po 100 EUR svakog meseca, nakon 20 godina – u vašim pedesetim možete imati lični penzioni fond u vrednosti od 40.000 EUR i npr. u sledećih 10 godina (recimo do starosne penzije u 65. godini) sami sebi isplaćivati dodatni prihod od približno 350 EUR na mesečnom nivou.

Ideja je da novac investirate u akcijske fondove dok ste mlađi, a da zatim postepeno prelazite na konzervativnije oblike investiranja (balansirani i keš fondovi) kako se približavate trećem životnom dobu. Možete samostalno upravljati vašim penzionim finansijskim planom ili možete angažovati nekog od naših finansijskih savetnika za besplatnu pomoć i savet.

Kakvi god da su vaši ciljevi i planovi za budućnost, zapamtite da čak i manji penzioni finansijski plan danas može da postane važan za vaš život u penziji. Kontaktirajte nas još danas da osmislimo plan po vašoj meri!