Kako izabrati pravu strategiju za investiranje?
Pored uobičajenog načina ulaganja sredstava u nekretnine i štednju,građani Srbije koji su bili u mogućnosti najviše su svoj novac usmeravali u otvorene investicione fondove sa javnom ponudom (UCITS), koji su poznati to tome da imovinu fonda pretežno ulažu u vlasničke hartije od vrednosti, kaže za Biznis.rs finansijski savetnik Miloš Piščević.
Prema njegovim rečima, ovaj vid investiranja još uvek nije dostigao dovoljnu popularnost, tako da nije ni promovisan kroz medije i društvene mreže.
„Našim ljudima nije strano ulaganje u akcije najvećih svetskih kompanija, što govori i činjenica da je broj investitora u investicione fondove porastao za 38 odsto u odnosu na 2020. godinu“, precizira Piščević.
On navodi da pravi trenutak za investiranje zavisi od mnogo faktora.
„U zavisnosti od motiva, različite su i životne dobi kada se budući investitori odlučuju za početak ulaganja. Jedna grupa želi da kroz investiranje obezbedi kvalitetno školovanje svojoj deci, dok druga grupa razmišlja da kroz ovakvo ulaganje obezbedi sebi dostojanstvena primanja u starosti“, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovoj proceni, pravi trenutak za izdvajanje sredstava za školovanje dece je onaj kada se postane roditelj, jer od tada pa do momenta kada dete izabere svoju sferu interesovanja, roditelji imaju najduži period tokom kojeg mogu postepeno izdvajati novac za kvalitetno školovanje.
Preporuka Miloša Piščevića je da o investicijama koje će vam obezbediti mirnije treće životno doba treba razmišljati odmah na početku radnog veka.
„Što ranije potencijalni investitori kreiraju svoj lični penzioni finansijski plan i zapisano sprovedu u delo, uloženi novac će imati više vremena da raste. Zapravo, nikada nije kasno započeti investiciju za treće doba. Čak iako se ne razmišlja o penziji, svaki dinar investiran danas vredeće mnogo više u nekom kasnijem trenutku“, poručuje finansijski savetnik.
Prednosti ulaganja u akcije
Ako neko pravilno odabere novac koji neće koristiti za potrošnju u narednih 10, 15 ili 20 godina – svakako bi trebalo da koristi benefit ulaganja u akcije.„Akcijski investicioni fondovi najveći deo svojih sredstava investiraju u najpoznatije inostrane kompanije čije akcije ulaze u sastav berzanskih indeksa Dow Jones 30, STOXXEuro50 i DAX 40 ili su fokusirani na investiranje u akcije brzorastućih kompanija iz SAD, Evrope i Japana, kao i u akcije kompanija sa tržišta u razvoju kao što su Kina, Indija, Južna Koreja, Izrael i Rusija“, precizira Piščević.
On savetuje da pre odluke o ulaganju treba sagledati individualnu novčanu situaciju i izabrati pravu strategiju za ostvarenje dugoročnih finansijskih ciljeva, jer ne postoji univerzalno pravilo i jasno definisana suma novca.
„Ukoliko potencijalni investitori razmišljaju da postanu vlasnici udela u akcijama velikih svetskih kompanija, a da pritom nemaju iskustva u berzanskom poslovanju i ne raspolažu velikim finansijskim sredstvima, to mogu uraditi kroz investicione fondove. Naime, već sa 2.500 dinara mesečno može se kreirati desetogodišnji investicioni plan“, objašnjava Piščević.
Finansijski savetnik dodaje da su investicioni fondovi idealno rešenje za sve koji žele sigurnost, veću zaradu, profesionalno upravljanje, investiranje u skup najkvalitetnijih finansijskih instrumenata, diversifikaciju portfolija po zemljama, valutama i sektorima.
„Investicioni fondovi su najbolja alternativa štednom ulaganju. Velika prednost investiranja kroz investicione fondove je sigurnost ulaganja. Sredstva fonda se nalaze na računu fonda kod kastodi banke. Sistem kastodi banke je poseban sistem sigurnosti koji u potpunosti štiti ulagača. Kastodi banka može izvršiti transakciju portfolio menadžera investicionog fonda jedino ukoliko je ona u skladu sa Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, podzakonskim aktima i Prospektom fonda“, objašnjava Piščević.
On ističe prednost ulaganja u akcije kroz investicione fondove u odnosu na samostalno investiranje na berzi.
„Kod samostalnog investiranja u akcije neophodan je veći početni kapital kako bi se portfolio bar minimalno diversifikovao, a to povlači i dodatne troškove za svaku pojedinačnu kupovinu“, zaključuje Piščević.
IZVOR: biznis.rs
