Štednja za penziju
Naizgled, odlazak u penziju nije se toliko promenio tokom godina. Rodite se, školujete se, radite i štedite (ili bi trebalo da štedite 🙂 ) i onda se penzionišete. Svi ćemo se, pre ili kasnije, naći na tom mestu. Istorijski gledano „linija života“ nije se menjala, međutim, sadašnji penzioneri suočavaju se sa nekim izazovima zbog kojih prethodne generacije nisu morale da brinu.
Kao prvo, životni vek je duži, što znači da će novac morati da vam traje duže – potencijalno i u devedesetim godinama života. Promenio se način života – živimo u izrazito potrošačkom vremenu – što znači da sadašnje generacije troše mnogo više novca nego prethodne.
Pripisane kamate na deviznu štednju u bankama mnogo su niže nego što su bile (sada su skoro pa zanemarljive), što znači da ne možemo samo oročiti novac u banci i ostvariti željenu zaradu.
Ovome se pridružuje činjenica da se i radni vek produžava, kao i da više ne živimo u vremenu kada je državna penzija dovoljna za bezbrižan život. Država više ne garantuje penzije koje omogućavaju pristojan život u zlatnim godinama.
Imajte u vidu i da su nam sve veće potrebe za uslugama privatnog zdravstvenog osiguranja.
Kako onda do penzije koju priželjkujete i koja vam može doneti ostvarenje vaših ciljeva u trećem životnom dobu? Na kraju krajeva, mnogi penzioneri žele da ostvare ono što nisu mogli dok su bili previše zauzeti poslom. Možda neki egzotični odmori, krstarenje, trčanje polumaratona ili maratona, pisanje romana, više vremena s prijateljima i porodicom – mogućnosti za ispunjavanje slobodnog vremena gotovo su neograničene, ali i koštaju.
Kako do dostojanstvenih primanja u starosti?
Kako do dodatnih prihoda u trećem životnom dobu?
U narednim redovima predložićemo vam kako da u nekoliko koraka (od budžetiranja i postavljanja ciljeva do izbora pravog finansijskog plana za dodatni prihod u starosti lakše ostvarite životne planove.
Štednja za penziju
Jedna od najtežih stvari u mladosti (kada bi trebalo da započnete pripremu za penziju J) jeste da zamislite sebe kao 70-godišnjaka. Mnogi ljudi su u velikoj meri preplašeni na pomisao o nepoznatoj budućnosti, tako da na kraju odustanu od bilo kakve štednje za starost. Srećom, planiranje penzionisanja nije preterano naporno uz poneki savet.
Prvo, treba da razmislite o tome kako bi mogao izgledati vaš život u penziji. Uzmite olovku i papir i zapišite svoje penzione ciljeve. Pustite mašti na volju.
Zatim razmislite koliko će sve koštati. S obzirom na to da ne možemo predvideti kakve će cene biti u budućnosti, planirajte više cene u decenijama koje dolaze. Takođe, planirajte svoje svakodnevne troškove, poput onih za stanovanje, hranu i zdravstvenu zaštitu… Imajte u vidu da, kako se približavate penziji, neki veliki troškovi koje sada imate (poput kredita ili troškova brige o deci) više ne bi trebalo da postoje. To može dovesti do smanjenja vaših ukupnih troškova u trećem životnom dobu.
Nakon toga, saberite i sav prihod koji biste mogli da ostvarite posle završetka radnog veka. Uračunajte prihod od državne penzije (ukoliko je ostvarujete) i bilo koji drugi (npr. prihod od zakupa od imovine). Uskladite vaše prihode i troškove i steći ćete predstavu o tome šta bi trebalo da izdvojite za svaku godinu života u starosti.
1. Rešite se kratkoročnih zaduženja
Jedan od ciljeva trebalo bi da vam bude dostizanje 65. godine života bez dugovanja. To najpre uključuje da isplatite dugove po kreditnim karticama i rešite se dozvoljenog minusa (to su nepovoljni krediti s visokim kamatnim stopama). Sledeće što bi trebalo da isplatite jesu studentski krediti, krediti za automobil i na kraju za nekretninu. Razlog je jednostavan: ne želite da ulazite u penzione godine dugujući novac.
2. Napravite štek za hitne slučajeve
Poželjno bi bilo da imate zaseban račun („belu kovertu“) za hitne slučajeve. Na njemu bi trebalo imati novčana sredstva u visini jedne mesečne zarade, kako biste pokrili sve neočekivane i iznenadne troškove, a da to ne ugrozi vaš plan za penziju.
3. Kreirajte trajni nalog
Ovo je alat koji možete da postavite između tekućeg računa i štednje za penziju kako ne biste zaboravili da štedite. Napravite ga tako da svakog meseca – na primer na dan kada vam se uplaćuje zarada na tekući račun – određeni iznos se preusmeri u vašu investiciju za budućnost. Čineći to na ovaj način, nema rizika da potrošite novac namenjen za penziju.
4. Kada započeti štednju za privatnu penziju?
Nikada nije prerano početi! Svakako je u redu prvo izdvojiti novac za svakodnevne potrebe, a zatim odvojiti novac za privatnu penziju. Iznos i od 25 evra mesečno u 20-im godinama života je koristan. U kasnim 30-im ili ranim 40-im taj iznos se može (i poželjno je) povećati. Međutim, nije preporučljivo da čekate duže od toga, jer je potrebno vreme da bi novac i narastao. Što kasnije krenete sa izdvajanjem novca, moraćete više da se napregnete za investiciju na godišnjem nivou. Ovo je svakako mnogo teže.
5. Koliko vam je novca zaista potrebno za privatnu penziju?
U poslednjih deset i više godina, finansijski savetnici i stručnjaci govore o tome da bi ljudi trebalo da uštede nekoliko desetina hiljada evra za život u trećem životnom dobu. Kako vam se životni standard u penziji ne bi drastično promenio, vaši prihodi trebalo bi da ostanu približno slični onima pre penzionisanja. Ove cifre mogu biti dobar putokaz, ali kod svake osobe situacija je drugačija.
6. Kako ostvariti prethodno pomenuti iznos?
Postoje razne vrste fondova koje treba uzeti u obzir prilikom izbora štednje za penziju. Jedna od najisplativijih opcija koja je zakonski regulisana jeste investiranje u otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom (akcijski i balansirani investicioni fond).
Ovi fondovi postoje decenijama i u našoj zemlji polako postaju sve popularniji. Preporučuju se investitorima koji planiraju da sredstva drže u fondu više od 10 godina. To zapravo može biti idealno rešenje svima vama koji želite da ostvarite privatnu penziju započinjući odvajanje novca u 20-im, 30-im ili 40-im godinama života.
Kako bi izgledao penzioni finansijski plan prilagođenog vašim životnim okolnostima, kontaktirajte nas već danas radi izrade istog. Vidimo se!